Vodič kroz izbor fakulteta: Kako pronaći pravi put nakon srednje škole

Završetak srednje škole, posebno gimnazije, predstavlja jedan od ključnih prekretnica u životu mladog čoveka. Pred vama se otvara more mogućnosti, ali i obaveza, a pritisak da se donese ispravna odluka može biti ogroman. Često se osećate kao da ste na raskršću, gde svaki put vodi u nepoznatom pravcu. Bez diplome danas je zaista teško, posebno sa završenom gimnazijom, gde specifično stručno znanje nije stečeno. Dodatno, finansijska situacija u porodici, roditeljska očekivanja i strah od greške čine ovaj izbor još kompleksnijim.

Ovaj članak je posvećen svima vama koji stojite pred ovom izazovnom odlukom. Kroz analizu najčešćih dilema, prednosti i mana različitih fakulteta, kao i realnih šansi za zaposlenje, pokušaćemo da vam pružimo smjernice i olakšamo put ka donošenju odluke koja će vam najbolje odgovarati.

Razumevanje vlastitih prioriteta: Šta je zaista važno?

Pre nego što zagrebete listu mogućih fakulteta, neophodno je da postavite sebi nekoliko ključnih pitanja. Ova pitanja će vam pomoći da definišete svoje lične i profesionalne prioritete.

• Šta volite i šta vam dobro ide? Da li ste više orijentisani ka društvenim, jezičkim, prirodnim ili umetničkim predmetima? Iskren odgovor na ovo pitanje je temelj.
• Koliki je finansijski pritisak? Da li vam je imperativ upasti na budžet ili biste mogli da se snađete na samofinansiranju? Da li ćete morati da radite paralelno sa studijama?
• Koliko vam je bitna perspektiva zaposlenja? Da li tražite fakultet koji garantuje posao, ili ste spremni da se borite za svoje mesto na tržištu rada?
• Šta vas motivise? Da li vas pokreće želja za pomaganjem drugima, kreativnost, organizacija, istraživanje ili nešto sasvim drugo?

Često se dešava da učenici imaju jak vrlo dobar ili odličan uspeh u prve dve godine, da bi u trećoj i četvrtoj, zbog raznih faktora (manjak motivacije od strane profesora, lični problemi, porodične okolnosti), taj uspeh opao. Važno je shvatiti da ovo nije kraj sveta. Prijemni ispit i motivacija za novim početkom mogu nadoknaditi mnogo toga.

Filološki fakultet: Jezičke mogućnosti izvan engleskog

Za one kojima jezici idu od ruke, Filološki fakultet je prirodan izbor. Međutim, mnogi se plaše ogromne konkurencije na popularnim smerovima kao što su engleski, italijanski i španski. Istina je da su ovi smerovi veoma traženi i da se na njih teško upada, čak i sa odličnim uspehom iz srednje škole.

Međutim, postoji čitav spektar drugih, možda manje očiglednih, a podjednako zanimljivih opcija na istom fakultetu. Na primer, smer Bibliotekarstvo i informatika pruža jedinstvenu kombinaciju. Ovde je engleski jezik obavezan, a uz njega možete birati i učiti još nekoliko stranih jezika tokom studija (npr. španski, katalonski, portugalski). Osim jezika, stiče se znanje iz oblasti informacionih tehnologija, ali prilagođeno humanističkom kontekstu. Velika prednost ovog smera je znatno manja konkurencija pri upisu, što povećava šanse za budžet.

Šta se može raditi posle? Osim očiglednog rada u bibliotekama i arhivima, diplomirani bibliotekari se zapošljavaju u muzejima, informacionim centrima, a neki nalaze mesto i u korporativnom sektoru, gde je potrebno upravljanje znanjem i informacijama. Takođe, dobro poznavanje više jezika otvara vrata prevodilačkom radu i radu u medjunarodnim okruženjima.

Važna napomena za one koji razmišljaju o studiranju engleskog jezika: program se često zove Engleski jezik i književnost i zaista je veliki deo studija posvećen upravo književnosti. Ako volite jezik, ali književnost vam nije jača strana, dobro razmislite da li je ovo pravi izbor za vas. U tom slučaju, možda je bolja opcija da savladate jezik do visokog nivoa kroz medjunarodno priznate sertifikate (kao što ste već počeli sa CAE) i da paralelno studirate nešto drugo što će vam pružiti širu osnovu.

Filozofski fakultet: Širina humanističkog znanja

Filozofski fakultet je raj za ljubitelje društvenih nauka. Ovde se nalaze smerovi kao što su filozofija, sociologija, psihologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, antropologija i klasične nauke (koje uključuju učenje klasičnih jezika poput latinskog i starogrčkog).

Generalno, konkurencija na većini smerova Filozofskog fakulteta je manja u poređenju sa Filološkim ili nekim drugim visoko traženim fakultetima. Za upis na budžet na nekim smerovima (kao što su etnologija ili klasične nauke) potrebno je znatno manje bodova nego na popularnijim fakultetima. To može biti odlučujuća prednost za one koji imaju solidan, ali ne i vukovacki prosek iz srednje škole.

Međutim, postavlja se veliko pitanje: Šta posle diplome? Realnost je da su mogućnosti za direktno zaposlenje u struci često ograničene. Diplomirani filozofi, istoričari ili klasični filolozi najčešće nalaze mesto u prosveti, kao nastavnici u srednjim školama, pod uslovom da su završili i pedagoško-psihološku grupu predmeta. Drugi put vodi ka nastavku studija (master, doktorske studije) ili ka pronalaženju posla u srodnim oblastima - u kulturnim institucijama, muzejima, nevladinim organizacijama, ili u privatnom sektoru, gde se ceni kritičko mišljenje i analitičke veštine stečene humanističkim obrazovanjem. Ključ je u sticanju praktičnih veština paralelno sa studijama (volontiranje, učenje stranih jezika, rad na projektima).

Ako razmišljate o psihologiji na Filozofskom, budite svesni da je to jedan od najtraženijih i najtežih smerova za upis. Konkurencija je ogromna, a broj mesta ograničen. Čak i odlični đaci sa dobrom pripremom mogu ostati van kvote. Uvek je dobro imati rezervnu opciju.

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju: Pomoć kao poziv

Za one koje privlači rad sa ljudima, a posebno pomaganje onima sa posebnim potrebama, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) je izuzetno vredna opcija. Smerovi poput logopedije ili prevencije i tretmana poremećaja ponašanja pružaju konkretno, stručno znanje koje je uvek potrebno u društvu.

Ovaj fakultet kombinuje elemente medicine, psihologije, pedagogije i defektologije. Iako nije lak, pruža veoma specifičnu i traženu profesiju. Logopedi, na primer, mogu da rade u zdravstvenim ustanovama, školama, rehabilitacionim centrima ili da otvore privatnu praksu. Slično važi i za druge smerove. Šanse za zaposlenje su generalno bolje nego sa čisto teoretskim humanističkim naukama, jer se radi o primenjenom znanju.

Prijemni ispit obuhvata biologiju, psihologiju i sociologiju. Za one koje interesuje ljudska psiha, ali žele primenjeniji i konkretniji pristup od akademske psihologije, FASPER može biti odličan kompromis.

Ekonomski smerovi i menadžment: Tržište prepuno konkurencije

Ekonomija, menadžment, bankarstvo - ove reči zvuče perspektivno i sigurno. Međutim, realnost srpskog tržišta rada je da je prezasićeno diplomiranim ekonomistima i menadžerima. Desetine hiljada studenata završi neki od ovih smerova svake godine, bilo na državnim ili privatnim fakultetima.

To ne znači da treba odustati ako vas ova oblast zaista privlači. Znači da morate biti svesni da će biti izuzetno teško istaknuti se. Ključ uspeha u ovom polju leži u:

• Izvrsnom poznavanju stranih jezika (engleski je minimum, drugi jezik je ogromna prednost).
• Praktičnom iskustvu stečenom kroz studentske prakse, volontiranje ili part-time poslove tokom studija.
• Specijalizaciji - bolje je biti odličan u jednoj užoj oblasti (npr. finansijska analiza, digitalni marketing, ljudski resursi) nego prosečan u svemu.
• Mreži kontakata (networking-u) koja se gradi od samog početka studija.

Ako ne volite matematiku, dobro razmislite pre nego što se odlučite za ove fakultete, jer će vas ona pratiti kroz mnoge obavezne predmete.

Turizam i hotelijerstvo: Dinamično, ali zahtevno

Fakulteti za turizam i hotelijerstvo privlače one koji vole dinamiku, rad sa ljudima i putovanja. Međutim, i ovde postoji prezasićenje diplomaca. Posao turističkog vodiča, na primer, može biti fizički i psihički naporan, sa neradnim vikendima i čestim odsustvima od kuće, što može biti izazov za kasnije formiranje porodice. Rad u hotelskom sektoru često počinje na recepciji, za šta nije uvek potrebna visoka škola.

Da bi se uspelo u ovoj branši, pored znanja, neophodni su izuzetno dobri komunikacioni veštine, strpljenje i poznavanje više stranih jezika. Mogućnosti su raznolike - od rada u turističkim agencijama, preko hotela, do turističkih organizacija i marketinških pozicija vezanih za turizam.

Strukovne studije vs. Akademske studije: Šta je bolji izbor?

Često se postavlja pitanje da li je bolje upisati trogodišnje visoke strukovne studije (visoku školu) ili četvorogodišnje osnovne akademske studije (fakultet). Odgovor zavisi od vaših ciljeva.

Visoke strukovne studije su usmerene ka bržem sticanju praktičnih veština specifičnih za određeno zanimanje (npr. medicinska sestra, fizioterapeut, računarski tehničar, preduzetnik). One su dobar izbor ako želite da što pre uđete na tržište rada i započnete karijeru. Nakon završetka, možete nastaviti specijalističke strukovne studije ili, uz polaganje razlike, upisati master akademske studije.

Osnovne akademske studije (fakultet) pružaju širu teoretsku osnovu i viši stepen stručne spreme. One su neophodne ako planirate naučnu karijeru, rad u javnim službama gde je to uslov, ili ako želite da imate širu paletu opcija za master studije, posebno u inostranstvu. Diploma fakulteta se i dalje visoko ceni.

Ne gledajte na visoku školu kao na "lošiji" izbor. Za mnoga konkretna zanimanja, to je najdirektniji i najefikasniji put. Bitno je da završite nešto što možete da primenite.

Praktični saveti za dono