Kompletan vodič kroz stručni ispit i licencu za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Posao lica za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) postaje sve zahtevniji i regulisaniji. U poslednje vreme, brojna pitanja i nedoumice kruže među budućim i sadašnjim stručnjacima, posebno u vezi sa novim zakonskim propisima, uslovima za licencu i samim procesom polaganja stručnog ispita. Ovaj članak ima za cilj da na jednom mestu objasni sve faze ovog puta - od prijave i pripreme, preko polaganja, do dobijanja i obnavljanja licence - kroz analizu iskustava i pitanja koja su se pojavljivala na forumima i u praksi.

Novi zakonski okvir: Šta se menja za lica za BZR?

Jedna od najaktuelnijih tema je nacrt novog zakona koji donosi bitne promene. Prema dosadašnjim saznanjima, planira se uvodenje novih termina kao što su "savetnik" ili "saradnik" za bezbednost i zdravlje na radu. Ključna novina je zahtev za određenim obrazovnim profilom. Naime, za obavljanje ovih poslova biće potrebno posedovanje najmanje 180 ili 240 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Ovo izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih stručnjaka koji nemaju takav tip fakultetske diplome, a već godinama uspešno rade u oblasti. Međutim, važno je napomenuti da se u predlogu zakona navodi i prelazni period i priznavanje radnog iskustva. Najčešće pominjani uslov je da će lica sa minimum pet godina iskustva u oblasti BZR i položenim stručnim ispitom i dalje moći da obavljaju poslove, bez obzira na osnovnu stručnu spremu. Ovo je ključna odredba koja štiti pozicije onih koji su već dugo u sistemu.

Licenca za BZR: Dobijanje, trajanje i obnavljanje kroz bodove

Pored stručnog ispita, sva lica za BZR moraće da poseduju licencu. Licenca se prvi put izdaje na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva, a važi pet godina. Nakon isteka roka, licenca se obnavlja, a glavni uslov za obnovu je prikupljanje bodova kroz kontinuirano usavršavanje.

Naime, da bi se licenca obnovila, potrebno je tokom petogodišnjeg perioda sakupiti određeni broj bodova na edukacijama, seminarima i kursevima koji su relevantni za bezbednost i zdravlje na radu. Ove aktivnosti organizuju akreditovane ustanove. Nakon toga, prilikom podnošenja zahteva za obnovu, podnose se dokazi o obavljenim dodatnim edukacijama. Cena licence za prvo izdavanje i obnovu navodi se na oko 3000 dinara. Ovaj sistem podstiče kontinuirano obrazovanje i praćenje novih trendova i propisa u ovoj dinamičnoj oblasti.

Stručni ispit za BZR: Korak po korak

Polaganje stručnog ispita je temelj za početak rada u ovoj profesiji. Ispit je podeljen na nekoliko delova i zahteva temeljnu pripremu.

1. Prijava i dokumentacija

Prijava se podnosi Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Potrebno je popuniti obrazac 1a, platiti prateće takse (oko 12.500 dinara za ceo ispit, sa mogućnošću plaćanja pola iznosa ako se polaže samo deo) i priložiti overenu kopiju diplome. Rok od prijave do poziva na polaganje varira, ali uobičajeno je jedan do dva meseca. U poslednje vreme, zbog epidemiološke situacije, rokovi mogu biti nešto duži, a kandidati se obaveštavaju putem e-maila.

2. Struktura ispita

Ispit se sastoji iz četiri glavna dela:

1. Opšti deo - Međunarodni i domaći pravni izvori: Pitanja iz konvencija (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), direktiva EU (npr. Okvirna direktiva 89/391), ugovora o EU, kao i osnova iz zakona o radu, zdravstvenom i penzijskom osiguranju.
2. Opšti deo - Radnopravna pitanja: Pitanja o pravima i obavezama iz radnog odnosa, radnom vremenu, odmoru, zdravstvenoj zaštiti, obaveznom osiguranju.
3. Posebni deo - Procena rizika (pismeni deo): Kandidat dobija konkretno radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarista) i u roku od 2 sata mora sastaviti akt o proceni rizika. U postupak spisaju opis posla, prepoznaju opasnosti i štetnosti, vrše procenu rizika po odabranoj metodi (često se koristi Kinney metoda), određuju mere zaštite i donose zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Dozvoljeno je korišćenje liste opasnosti i štetnosti koju kandidati mogu poneti ili dobiju na licu mesta, ali ne i druge literature.
4. Posebni deo - Pravilnici (usmeni deo): Kandidat izvlači kombinaciju od tri pitanja iz brojnih pravilnika iz oblasti BZR. Ovo je najobimniji deo ispita.

3. Tok polaganja i iskustva kandidata

Polaganje se obično odvija vikendom u prostorijama Uprave. Organizacija je stroga: prozivanje po azbučnom redu, provera ličnih dokumenata, polaganje u manjim grupama ili pojedinačno. Ispitivači (članovi komisije) su uglavnom opušteni i spremni da pomognu ako kandidat pokaže osnovno znanje. Ključno je biti konkretan i ne odgovarati opštire.

Prema iskustvima polaznika, na usmenom delu se često postavljaju podpitanja ako je odgovor nepotpun. Posebnu pažnju treba posvetiti brojčanim vrednostima iz pravilnika: granične i akcione vrednosti za buku (80 dB, 83 dB, 85 dB), vibracije, osvetljenje (120 lux za prilazne puteve, 250 lux za mesto rada sa dizalicom na gradilištu), vremena zadržavanja u kesonu, broj tuševa po zaposlenom itd.

Kako se spremiti za ispit? Ključne teme i najčešća pitanja

Priprema zahteva sistematičnost jer je gradivo obimno. Osim službenih pravilnika, mnogi kandidati koriste skripte koje prodaju pojedinci ili ustanove (npr. Tehpro, Međunarodni institut za primenjeno upravljanje znanjem iz Novog Sada). Važno je proveriti da li je skripta ažurirana, jer su neki pravilnici izbačeni iz programa (npr. šumarstvo), a neki dodati ili izmenjeni.

Najčešća pitanja iz pojedinih oblasti:

• Međunarodno pravo: "Kako je regulisan BZR za naše državljane koji rade u EU?" (Odgovor: pod jednakim uslovima, bez diskriminacije). "Principi prevencije prema direktivi 89/391." (Izbegavanje rizika, borba protiv rizika na izvoru, zamena opasnog bezopasnijim, davanje prioriteta kolektivnim merama itd.)
• Radno pravo: "Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti?", "Prava iz penzijskog osiguranja", "Uslovi za skraćeno radno vreme".
• Procena rizika: "Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika?", "Način grupisanja opasnosti i štetnosti", "Određivanje lica odgovornih za procenu".
• Pravilnici (izbor): "Mere zaštite na gradilištu", "Zahtevi za obeležavanje cevovoda", "Šta sadrži tehnička dokumentacija mašine?", "Vrste lekarskih pregleda (prethodni, periodični, ciljani)", "Mere pri radu sa azbestom", "Definicija i mere za vibracije šaka i celog tela", "Mere kod rada u eksplozivnim atmosferama".

Poseban značaj ima vežbanje pismenog dela - procene rizika. Korisno je unapred pripremiti šablone i uraditi procene za nekoliko različitih zanimanja (sa i bez povećanog rizika) kako bi se stekla rutina.

Praktični izazovi i odgovornost lica za BZR

Rad u oblasti BZR nosi veliku odgovornost. Forumski razgovori često ističu jaz između teorije propisa i svakodnevne prakse. Naime, procena rizika u praksi često nailazi na ograničenja: poslodavci mogu da vrše pritisak da se rizik "umeri" kako bi se izbegli troškovi za mere zaštite, a radnik ponekad zanemaruje propisanu opremu. Lica za BZR se često nalaze u "sivoj zoni" između strogog poštovanja propisa i ekonomskih realnosti firme.

Poseban problem predstavlja angažovanje spoljnih agencija za BZR, koje zbog niske cene i loše odrađenog posla mogu da dovedu do propusta, a odgovornost se često prebacuje na pojedinačnog izvršioca. Stoga se savetuje da, kada je to moguće, lice za BZR bude interno zaposleno u firmi, što olakšava komunikaciju i sprovodenje mera.

Što se tiče mogućnosti rada u inostranstvu, iskustva su da je znanje stečeno kod nas tek osnova. Evropski standardi su mnogo obimniji i strožiji, te je za rad preko neophodno dodatno usavršavanje i internacionalna praksa.

Budućnost profesije: Šta nas čeka?

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji je na putu ka većoj profesionalizaciji. Novi zakon, iako predmet debate, teži ka tome da se poslove BZR povjere licima sa odgovarajućim tehničkim obrazovanjem, što bi dugoročno trebalo da podigne kvalitet i smanji broj nezgoda na radu. Uvođenje obavezne licence i sistema bodovanja za obnovu nameće kontinuirano obrazovanje.

Za one koji nemaju tehnički fakultet, ali imaju iskustvo, ostaje opcija dopunskog obrazovanja (master studije u srodnoj oblasti) kako bi ispunili buduće kriterijume. Ključno je biti informisan i prilagodljiv promenama.

Zaključak

Put do licence za bezbednost i zdravlje na radu zahteva posvećenost, strpljivo učenje obimne materije i razumevanje kako propisa tako i realnosti na terenu. Polaganje stručnog ispita je ozbiljan, ali prevazilaziv izazov, posebno uz dobru pripremu i korišćenje iskustava onih koji su već prošli taj put. Novi zakonski okvir, iako izaziva određene zabrinutosti, u suštini teži ka unapređenju celokupne oblasti i zaštiti života i zdravlja zaposlenih, što je i krajnji cilj svakog dobrog stručnjaka za BZR. Kontinuirano usavršavanje kroz bodove za licencu postaće sastavni deo profesionalnog razvoja, podstičući tako stalno unapređenje znanja i prakse u ovoj ključnoj profesiji.